Istaknuto Književnost

Otmenost ježa — još jedna poslastica Mjurijel Barberi

Otmenost ježa
Foto: Bojana Anđelić
Recenzija knjige „Otmenost ježa” Mjurijel Barberi 1 prvi je autorski tekst za Marginalije koji potpisuje Katarina Kostić, urednica književnog bloga Prerazmišljavanje, programska direktorka Novosadske razmene knjiga i nagrađivana književna kritičarka. Katarina će na Marginalijama uređivati tekstove koji su povezani sa književnošću, a u velikoj meri i čitavu kulturnu rubriku. 

 

Gorko, gorko, cinično. A onda, Tolstojeva letnja kiša.

Prepoznatljiva melodija misli Mjurijel Barberi, u prevodu Melite Logo Milutinović, čini roman „Otmenost ježa” — ma kako nas fabula potkačila — filozofsko-literarnom poslasticom.

„Šta radničke mase mogu shvatiti od Marksovog dela?”

Prva strana, prvo pitanje, prvi susret sa starijom glavnom junakinjom ne ostavlja mnogo prostora za sviđanje. Ona je odbojna, cinična, zgorčana svojim stavom o svom društvenom položaju. Može joj se priznati pamet, i načitanost, ali moraju joj se priznati i elitizam i patina od snobovštine koju zamera poslodavcima. Ona traga za stvarnom aristokratskošću, kao za lepotom, i nalazi je u svojoj prijateljici čistačici („Šta je aristokratkinja? Žena koju prostota ne dotiče iako je okružuje”).

mjurijel barberi molijerovi dani promo
Foto: Catherine Hélie © Editions Gallimard

„Igra društvenih hijerarhija”, u kojoj se ne zna „ko se više ponižava” — tlačeni ili tlačitelj, mogla bi se prekinuti kad bi se ljudi umesto na želje fokusirali na potrebe.

Mlađa glavna junakinja predstavlja se kao natprosečno inteligentna devojčica u pubertetu. Njeno buntovništvo sastoji se u skrivanju svojih mogućnosti i svojih osećanja, u pripremi za samoubistvo, koje ima da označi razbijanje kugle za ribice. (Setimo se razbijanja ljuske sveta da bi se izlegla ptica, u „Demijanu”!) Ona traga za lepotom, kao za jedinim razlogom da se ostane u životu, i nalazi njene tragove u otmenosti snage koja nije usmerena prema nekome, već sva pripada osobi čija je.

„Kad se pomeramo, naša struktura razlaže se tim pokretom prema: tu smo, a istovremeno nismo tu, jer već idemo nekud drugde. (…) Da bi naša struktura prestala da se razlaže, uopšte se ne treba pokretati. Ili se pokreneš i više nisi ceo, ili si ceo i ne možeš da se pokreneš.”

Rene je svesna svoje kugle za ribice, sa njom Paloma ne mora da bude defanzivna. Pronalaze se da bi se skrivale zajedno (to jeste pravi susret, ne tek sudar sa ogledalom!), spojene ljubavlju za francuski barok i japanski minimalizam, odanošću jeziku koja se graniči s kultur-fašizmom, čitalačkošću koja više nije element osobenosti, nego karakteristika osobe.

Motiv prepoznavanja srodnog uma ne zaustavlja se u komunikaciji između pazikuće od koje se ne očekuje obrazovanost i devojčice od koje se ne očekuje zrelost. U zgradu se useljava Kakuro, kao književni lik — bič za čigru fabule, kao ličnost — neophodna bodlja na trozupcu kojim će se uzburkati obrasci predodređenosti.

U nehajnom optimizmu koji zvoni iz Kakurovih scena čitalac se može i zaboraviti, pomisliti čak da je nadomak čiklit-raspleta, ali Rene poznaje pravila, i ume da prepozna hibris.

„Bogatima, dužnost prema lepoti.”

Bajke nam, kao i mitovi pre njih, kazuju o ustrojstvu sveta. Bogatima pripada dužnost prema lepoti, jer bogatstvo u svetu (ne uvek svesno) vođenom obrascima iz bajki — pripada lepima. Ružni, sredovečni, sa jutarnjim zadahom i kurjim očima na stopalima, ako nisu pisani zli, da budu protivteža bogatima, nemaju čak ni mesto u epilogu. Tumačenje veze između bogatstva i čuvanja lepote, ružnoće i smeđeg siromaštva koje zna svoje domete ne zauzima veliki broj strana, ali dominira sećanjem na knjigu dugo pošto se ona zaklopi. Rene, koja ne pripada lepima, divi se standardnom jeziku kao kosturu lepote, a ja sam uverena da zna da je vezivanje pojma lepote za rigidnost standarda zapravo učvršćivanje statusa kvo — ne samo u jeziku, već i u strukturi društva.

otmenost ježa
Foto: Katarina Kostić

Iako su Paloma i Rene glavne stanarke u Ulici Grenel br. 7, junakinja-nositeljka ovog romana mogla bi biti Patologija Međuljudskih I Klasnih Odnosa, ali „Otmenost ježa” međunarodni je bestseler, po čemu možemo (pred)rasuditi da je ulogu prepustila svojoj šire prihvatljivoj, svarljivijoj manifestaciji — Estetici.

Autorka kroz misli svojih junaka, provlačeći niti između rečenica koje se protežu, kao da u stvari piše ljubavno pismo Lavu Tolstoju. Od imena kućnih ljubimaca do porodičnih odnosa, između književnih uzora likova, intimni i (naizgled, jer šta mi znamo da li joj on odgovara) jednostrani razgovor zaključuje se prislanjanjem ogledala na procep između poetikâ — smrt Ane Karenjine ne označava kraj romana, ne označava čak ni kraj Ane Karenjine, jer uticaj te ličnosti na sporedne junake njene priče skreće i smerove njihovih. Jedna od glavnih junakinja, ergo, umire, i to je i patetično i iznuđeno iznenada zaslađenim žanrom, i može se nazvati pesničkom pravdom, može se nazvati ironijom, ali ja duboko verujem da je u tom, konačnom umetničkom izboru Mjurijel Barberi odražen onaj sa papira izbrisani ali još uvek važeći zakon o klasi, po kojem svako mora ostati tu gde je na rođenju bačen. Dužnost ‘slepog’ slučaja, u ovoj priči obučenog u službeno vozilo hemijske čistione, jeste da se pobrine za neposlušne.

„Otmenost ježa”, ipak, nema samo jednu poruku ni temu, niti samo jedan zgodan ugao za čitanje. Zato je, valjda, mnogi porede sa „Sofijinim svetom”, romanom o istoriji filozofije Justejna Gordera. Posle dubinskog (pun intended) iščitavanja, obeležavanja stranica, pasusa, ideja, posle razlaza s pričom i pomirenja sa detaljima, zaključujem da je upravo najsličnija „Malom Princu”. Jer, proseje li se sve što joj se može zameriti i sve što treba oprostiti, među dragocenostima koje iz knjige ponesemo blistaće iskonska potreba, neretko suprotna željama koje priznajemo, da budemo otkriveni.


Roman je za naše tržište izdala Čarobna knjiga.

Uz čitanje slušati: The Indelicates

Za vas piše

Katarina Kostić

Urednica književnog bloga Prerazmišljavanje i programska direktorka Novosadske razmene knjiga.
Predaje engleski i srpski jezik, bavi se prevođenjem i lekturom. Čita otkad zna za sebe, a piše od malo
posle toga.

Dodaj svoj komentar na tekst

Klikni baš ovde da ostaviš komentar