Istaknuto Nauka

Dositej Obradović — prvi GMO lobista?

Zli krompir
Genetičke modifikacije organizama dešavaju se i u prirodi, ne samo u vidu spontanih mutacija, već i potpuno bukvalno — tako što se deo DNK jednog organizma ubaci u drugi. GMO u Srbiji, ali i u drugim državama, još uvek je tabu tema koja je u javnosti puna predrasuda, poluistina i emocija poput straha. Iako se većina naučnika poslednjih godina usaglašava oko toga da upotreba GMO u ishrani nije opasna po ljude, često se čuju zabrinuti glasovi uglavnom manje stručnih građana i „naučnika” sumnjivih biografija koji tvrde suprotno. Neke od tvrdnji jesu da to „izaziva rak” ili čak da je „đavolja rabota”, a najčešća da je „neprirodno”, ali da li je baš tako? I ako znamo da je zastupao sadnju krompira u Srbiji, da li je Dimitrije (Dositej) Obradović bio zapravo prvi GMO lobista na ovim prostorima? 
Aleksa Čepić, master genetičkog inženjeringa i biotehnologije, ispričaće nam da se genetička modifikacija organizama dešava od kada postoji život na Zemlji.

 

Genetička modifikacija organizama dešava se i u prirodi

Pre dve godine, svetskim i domaćim medijima odjeknula je neverovatna vest – sav slatki krompir (batat) na tržištu genetički je modifikovan, bilo to u zemljama u kojima su uzgoj i promet GMO dozvoljeni i gde nema posebnih zakona o označavanju ovakvih proizvoda, poput Sjedinjenih Država, ili državama poput Srbije, u kojima se promet i uzgajanje za ljudsku ishranu ne dozvoljavaju. Gotovo 300 različitih varijeteta slatkog krompira, od Kine, preko Sjedinjenih Država, do Južne Amerike i Afrike, sadržalo je stranu DNK poreklom iz bakterije Agrobacterium spp, koja se koristi u tehnologiji genetički modifikovanih organizama. Ova modifikacija bila je drugačija od ostalih, ne po mehanizmu nastanka ili sigurnosti, već po starosti. Nastala je pre 8.000 do 10.000 godina.

Pre nego što rasvetlimo poreklo ove antičke genetičke modifikacije, osvrnućemo se na tehnike koje se koriste u biotehnologiji genetički modifikovanih useva danas. Naime, na više od 10% obradive površine zemlje uzgajaju se GM usevi, od kojih je većina nastala transformacijom uz pomoć bakterija Agrobacterium rhizogenes i Agrobacteriumtum efaciens. Ove zemljišne bakterije prirodni su biljni patogeni koji imaju mogućnost prenošenja sopstvene transferne DNK (T-DNK) u genom biljke, čime izazivaju promene u razviću i metabolizmu biljke koje ovim bakterijama omogućavaju rast i razvoj.

KobajaGi
pixabay.com

Ovaj fenomen iskoristili su biotehnolozi za konstruisanje transgenih biljaka. Izbacivanjem bakterijskih gena za promenu metabolizma biljke i ubacivanjem željenih gena (za otpornost na sušu, herbicide itd.) dobijaju se modifikovane bakterije koje se kombinuju sa biljnim ćelijama. Ove bakterije deluju poput nekih virusa koji ubacuju modifikovanu DNK u biljne ćelije, u kojima se ta DNK ugrađuje u biljni genom. Iz ovih biljnih ćelija razvija se transgena biljka  koja ima nove željene osobine.

Vratimo se našem antički modifikovanom slatkom krompiru. Sada kada smo se upoznali sa osnovnim principima ugradnje bakterijske DNK u biljne genome može se i pretpostaviti poreklo ovih modifikacija kod ove biljne vrste.

U stvari, slatki krompir i nije jedina biljna vrsta kod koje su pronađeni delovi bakterijske DNK. Slični fragmenti pronađeni su i kod jedne vrste duvana (Nicotiana tomentosiformis) i lanilista (Linaria vulgaris). Odakle sve ove drevne genetske modifikacije kod svih ovih biljaka? Pa, zapravo, nastale su potpuno prirodnim putem. Iako mnogobrojni mediji, internet stranice i blogovi objašnjavaju nastanak GM biljaka koristeći termine poput „bakterije koje izazivaju rak kod biljaka”, pa čak i „đavolja doktrina”, možemo videti da se ovaj proces odvijao u prirodi i mnogo godina pre naših intervencija i moderne agronomije.

Jedači krompira
Jedači krompira, Van Gog

Biljke nisu jedini organizmi kod kojih su pronađeni geni stranog porekla. U stvari, ovakvi primeri pronađeni su kod praktično svake grupe organizama. Veoma je upečatljiv fenomen da je kod jedne simbiotske bakterije u našim crevima – Bacteroides plebius, došlo do ubacivanja gena iz crvenih algi za razgradnju složenih polisaharida, što je omogućilo njihovim gostoljubivim ljudskim domaćinima veću iskorišćenost nutrijenata i bolje varenje. Ove strane gene za hidrolizu naša bakterija najverovatnije je dobila horizontalnim prenošenjem gena od neke morske bakterije. Takođe, primećena je razmena gena između različitih vrsta gljiva, ali i između gljiva i protista.

Zanimljivo je da su strani delovi retrovirusne DNK pronađene i u ljudskom genomu. Mnogi od tih elemenata „utišani” su i najverovatnije nemaju neku značajnu ulogu, ali postoji i jedan broj primera gde ove sekvence stranog porekla učestvuju u pravilnom funkcionisanju našeg organizma! Može se videti njihova uloga u razvoju nervnog, imunog i reproduktivnog sistema.

Šta nam svi ovi mnogobrojni primeri govore, i zašto je ovo bitno?

U današnjem svetu punom pogrešnih informacija ili poluistina, gde se čitave grane industrije ili medicine demonizuju (pa se nude i terapije protiv tumora lopticom-skočicom), važno je kritički sagledati argumente koji nam se plasiraju. Mnogobrojni protivnici genetički modifikovanih organizama kao jedan od glavnih razloga za bojkot ovakvih proizvoda navode njihovo „neprirodno poreklo” i „ubacivanje gena stranih vrsta koje se ne bi mogle ukrštati”. Kao što smo videli kroz nabrojane slučajeve, fenomen prebacivanja gena iz jedne vrste u drugu nije stran za prirodu, i odvija se već milionima godina. Dokazano je da smo svi mi, pa i anti-GMO aktivisti, godinama i decenijama konzumirali jednu upravo takvu, genetički modifikovanu biljku. Tako da, kada se sledeći put nađete u marketu ili na pijaci, gde vam trgovac nudi prirodni, GMO-free slatki krompir, setite se potpuno neprirodno prirodnih bakterijskih gena u njima.

*Iako je još krompir koji je Dositej doneo u Srbiju smatran „đavoljom rabotom” ili pak njegovom jabukom, batat (slatki krompir) nije ista vrsta kao crveni ili beli krompir, premda pripadaju istom taksonomskom redu.

Za vas piše

Aleksa Čepić

Aleksa Čepić

Aleksa je molekularni biolog, doktorand na Institutu Maks Plank za evolucionu biologiju, master je genetičkog inženjeringa i biotehnologije i saradnik na programima biologije u IS Petnica.

Dodaj svoj komentar na tekst

Klikni baš ovde da ostaviš komentar