Društvo Istaknuto Politika Zdravlje

Sudbonosno DA — Zakon o doniranju organa

Transplantacija organa
pixabay.com
Darivanje organa u Srbiji tema je koja je predmet predrasuda, teorija zavera i pretpostavljenih verskih dogmi. Istina je da su donirani organi za značajan broj naših sugrađana jedini način da svoj život nastave. Uz poštovanje prema ličnom i porodičnom izboru protiv darivanja organa koje zakon dozvoljava, važno je da kao društvo pošaljemo poruku da ćemo se truditi da umirućem ne uskratimo šansu za preživljavanje. Uprkos navodima prisutnim u javnosti, porodica preminulog i dalje će imati apsolutno pravo da se izjasni o sudbini organa, a „pretpostavljena saglasnost” u biti je izraz sistemske podrške i političke volje da se na problemu dalje radi. 
Novinarka Marginalija Aleksandra Mišković ukratko će vas provesti kroz aktuelnosti u vezi sa ovim.

 

Doniranje organa u Srbiji: Hoće li novi zakon uticati na povećanje broja transplantacija?

Predlog novog zakona o presađivanju ljudskih organa stigao je u Skupštinu Srbije 11. maja. Ukoliko dođe do njegovog usvajanja, svaki punoletni građanin naše države biće potencijalni donor organa, osim ukoliko se za vreme života izričito nije usprotivio tome ili ukoliko se tome nakon smrti nije usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog. Budući da je u našoj zemlji još uvek nizak broj donora organa, postavlja se pitanje hoće li usvajanje ovog zakona uticati na povećanje broja donora, a samim tim i transplantacija.

U Srbiji je više od 150.000 ljudi potpisalo donorsku karticu. Naša država je početkom 2017. godine probno, na godinu dana, pridružena organizaciji Eurotransplant, koja se bavi pružanjem usluga centrima za transplantaciju, donorskim bolnicama i laboratorijama u osam zemalja članica. Međutim, da bi Srbija postala punopravna članica ove organizacije, potrebno je da ispuni određene uslove, od kojih se jedan odnosi i na broj donora u državi koja pristupa. Naime, potrebno je da država u trenutku pristupanja ima prosečno 10 donora na milion stanovnika.

Lego DNK
Lego DNA, by Michael Knowles

U Srbiji, po podacima Hemofarm fondacije, trenutno pak ima 6 donora na milion stanovnika. Poređenja radi, Hrvatska koja je 2007. godine postala punopravna članica Eurotransplanta, trenutno se nalazi među svetskim vrhom po broju donora organa, budući da je prošle godine, po zvaničnim podacima organizacije Eurotransplant, imala 132 donora čiji su organi iskorišćeni za transplantaciju.

Podatak iz ankete koju je moguće uraditi na sajtu Ministarstva zdravlja govori koliko je donacija organa tabu tema na ovim prostorima. Ispitano je više od 22.000 ljudi, od kojih 33% ne bi želelo da potpiše donorsku karticu. Nepoverenje, kao i religijske predrasude, najčešći su argumenti koje ljudi iznose kada se govori o ovoj temi. Govoreći o najčešćim medicinsko-etičkim problemima, profesorka bioetike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mina Đikanović kaže da postoje brojne etičke nedoumice.

– Ako je reč o presađivanju organa preminulog donora, osnovno pitanje tiče se samog poimanja smrti, odnosno pitanja da li smrt nastupa prestankom rada srca ili mozga, i da li je proces neopozivo ireverzibilan. Potom, naravno, čitav niz pitanja vezanih za raspodelu: ko je i zašto podoban da bude primalac, na osnovu kojih kriterijuma se formiraju liste čekanja, treba li dopustiti trgovinu organima i slično. Posebnu grupu problema čine pitanja vezana za sam pristanak na doniranje: kako osigurati da je reč o istinskom, informisanom pristanku, kako posredovati između potencijalno različitih stavova preminulog i članova porodice, da li je potrebna anonimnost i tako dalje – kaže Đikanović.

Kada govorimo o transplantaciji organa, pitanje koje se često nameće tiče se raspodele i distruibucije organa, budući da je obično broj onih kojima je neophodan organ veći od broja stvarnih ili potencijalnih donora, što stvara izvestan socijalno-medicinski problem. Mina Đikanović smatra da se ovaj problem može rešiti upravo povećanjem broja donora.

– Pitanje raspodele „dobara” je i inače jedan od najkompleksnijih problema čovečanstva. Kada je reč o zdravlju, problem se dodatno usložnjava. Dostupnost medicinske nege i način uređenja zdravstvenih sistema predstavljaju značajne izazove savremenog sveta. Američka iskustva pokazuju da dobra finansijska situacija omogućava pacijentima da se prijave na veći broj listi čekanja, te time povećavaju šanse za dobijanjem organa. Teško je govoriti o „postizanju pravde” kada je reč o ljudskim životima. Najmanje nepravedni su principi po kojima se suzbijaju diskriminacija i korupcija. U biti, najpouzdaniji put ka pravednoj raspodeli je onaj koji omogućava da organe dobiju svi kojima su oni potrebni, što zahteva rapidno povećanje broja donora – smatra profesorka Đikanović.

Stormtrooper hospital
pxhere.com

Većina svetskih religija ima neutralan ili pozitivan stav o donaciji organa, te se takva praksa ne samo dopušta, već i ohrabruje. Taj čin se smatra izrazom altruizma, darežljivosti i milosrđa. Sveštenik Mladen Čalija tvrdi da Crkva odobrava gest donacije organa, za koji smatra da je vrlo human i da predstavlja dokaz ljubavi koja vlada među ljudima.

− Priča se da duša neće naći mir u celosti, ali to su zablude. Bog nas je stvorio ni iz čega, zašto bismo se onda plašili da nećemo naći svoj mir? To bi značilo da svi ranjeni, i oni kojima su amputirani delovi tela, neće nikada naći mir, a to nije istina – tvrdi sveštenik Čalija.

Ukoliko se Predlog zakona usvoji, možemo očekivati napredak po pitanju broja transplantacija organa i broja donora. Pored toga, edukacija, kao i podizanje svesti o značaju darivanja organa, trebalo bi da bude prioritet. Informisanje građana o donaciji organa i potpisivanju donorskih kartica ključno je ukoliko želimo da dođemo do napretka.

 

Ovoj temi prethodno su pristupili Politika, RTS, Oradio i drugi.

Za vas piše

Aleksandra Mišković

Aleksandra Mišković

Aleksandra ima 21 godinu i studira novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Urednica je rubrike „vesti iz kraja” na portalu iSerbia, a uređuje i sportsku rubriku studentskog mesečnika „Žurnalist”. Kaže da novinarstvo za nju predstavlja platformu za izražavanje, a volela bi da postane ratni reporter.

Dodaj svoj komentar na tekst

Klikni baš ovde da ostaviš komentar